Zavisnost od halucinogena

Posted by naltrexone in Jan 18, 2013, under Uncategorized

Halucinogene droge

Halucinogeni su droge koje izazivaju poremećaje čulnih opažanja, u prvom redu vizuelnih, koji se manifestuju iluzijama, pseudohalucinacijama, a znatno ređe pravim halucinogenim doživljajima. Slični poremećaji se javljaju kod delovanja halucinogena na čulo sluha, dodira I mirisa. Nekada, ovi poremećaji istovremeno mogu zahvatiti više čulnih organa. Osim toga, u dovoljnim dozama i kod senzitivnih osoba halucinogeni izazivaju alternaciju raspoloženja, osećanja i svesti različitog stepena. U visokim dozama halucinogeni izazivaju stimulaciju, sediranje, delirantna i psihotička stanja. Ove droge se još nazivaju i psihodeličkim, tj. drogama koje imitiraju psihoze.

Najpoznatiji halucinogeni su sledeći:
• LSD
• Meskalin
• Psylocybin
• Kaktus Pejotl
• Lepak, rastvarači…

Kod halucinogenih droga nema fizičke zavisnosti, pa prema tome ni apstinencijskog sindroma. Psihička zavisnost se može javiti, ali je slabo izražena. Fenomen tolerancije se kod konzumenata halucinogena brzo uspostavlja. Postoji i fenomen ukrštene tolerancije među pojedinim halucinogenim agensima.

Halucinogene droge se uzimaju povremeno i sa velikim razmacima zbog prirode psihotičkih doživljaja koje izazivaju. Ove droge se koriste u razmacima od nekoliko nedelja, pa čak i meseci. Međutim, svako, pa čak i jednokratno uzimanje halucinogena može imati nesagledive, čak i tragične posledice za onog ko se upušta u tu opasnu avanturu.

Leave a Comment more...

Depresija i bolesti zavisnosti – depresija i alkoholizam

Posted by naltrexone in May 09, 2010, under Zdravlje

Zašto standardno lečenje narkomanije i alkoholizma daje slabe rezultate?

Uloga depresije kao uzročnika i razavoja bolesti zavisnosti je odavno poznata. Međutim, depresija se ne uzima uvek u obzir kod lečenja narkomanije, alkoholizma ili zavisnosti od sedativa. Ta činjenica na kraju dovodi do neuspeha u onim slučajevima gde se afektivni poremećaji ili pad raspoloženja dovode do zavisnosti ili recidiva.

Naše dugogodišnje iskustvo i proučavanje lečenja depresije i bolesti zavisnosti nam omogućavaju da ispitamo takvu uzajamnu zavisnost.

Ovo je tupična ispovest pacijenta koju smo prodiskutovali na seansi INFOTURN-a i koja liči na brojne druge situacije:

Pol je prvi put osetio tugu i pesimizam u svojoj 15-oj godini. Pubertetska hormonska kriza, zaoštravanje konkurencije u školi plus razočaranje u odnose sa devojkama su izazvali nesanicu, opsesije i nervozu. Adolescentu je bilo teško izraziti svoje nejasne emocije, a nije imao ni sa kim ni da razgovara, a da ne izazove potsmeh okoline. Od njega se očekivalo da dobro uči, disciplina i poštovanje prema starijima sa jedne strane i da bude “cool” među drugovima.

Zatim je Pol primetio da pivo i alkohol pomažu kako bi se malo opustio i zaboravio na svoje probleme. Međutim, olakšanje je trajalo kratko,a potom bi počela glavobolja kao i prekori roditelja sa svojim visokim očekivanjima. Pol se već nekoliko nedelja nalazi u stanju granične depresije, ali to niko nije primećivao. Uostalom, neobično ponašanje je karakterističo za pubertet, zar ne?

Polovo stanje nije primećivao niko sem dilera koji se uvek muvao blizu škole. On ima profesionalnu intuiciju za one kojima je teško, koji su nezadovoljni i ne uklapaju se u sredinu. Nalazio je svoje žrtve među tužnim i izgubljenim prolaznicima. Pol se više ne seća šta mu je diler tačno govorio: o sivom jesenjem vremenu, o monotonom životu, o glupim i nepravednim ljudima. Pol se samo sećao da je sve to doticalo samo srce i poklapalo se sa njegovim mislima. “Srodna duša – pomislio je Pol. Kakav pametan čovek, sve razume.”

- Kada mi je baš teško, ja pijem ovaj lek. Dobro pomaže. Uzmi, ako hoćeš, par tableta. Probaj kad ti bude loše – rekao je nepoznati tutnuvši čudne tablete sa sličicama u ruku Pola – ako ne pomogne ovo, naći čemo nešto drugo…

Već sledećeg dana je Polu bilo jako teško posle svađe sa roditeljima, sa drugovima u školi i sa svima redom. Čak i sa najboljim drugom koji ga je uvek podržavao. Osećaj krivice je zamenila mržnja prema sebi, očaj i bespomoćnost. Tada se setio jučerašnjih tableta.

Već za pola sata je Pol bio energičan, veseo i voleo ceo svet. Naročito je voleo svog dobrog spasioca. Neverovatna jasnost u glavi, lakoća i energija su trajale do uveče. Sledećeg jutra je nastupila još dublja depresija i to bez bilo kakvog razloga.

Tokom jednog meseca je isprobao sve što mu je predlagao ulični apotekar dok se nije zaustavio na sivkastom prašku koji se ušmrkivao u malim linijama. Pol je shvatio da je postao narkoman mnogo vremena kasnije, ali ga to nije mnogo brinulo. Sada je on bio najpopularniji momak u školi: samouverenost, hrabrost, društvenost i leporečivost, sve ono što mu je ranije toliko nedostajalo, postalo je deo njegovog karaktera. Više nije mogao ni da se seti šta je to depresija.

Ponovo je osetio depresiju i dugo vremena proveo u takvom stanju kada je 3 godine kasnije pošao na lečenje od heroinske zavisnosti. Odmah posle skidanja sa heroina je počela da ga muči dosada, praznina i neizreciva tuga i teret u grudima. Svet je postao bled, bezbojan, prazan. Nervirale su ga besmislene procedure, sedeo je otupljeno na grupnoj terapiji. Dosadile su mu bolničke aktivnosti i trudio se da ih izbegava. Javljale su se misli o smrti i sve češće se prisećao heroina.

Posle bolnice je svakog jutra pobeđivao samog sebe i pio blokatore. Trudio se da ne izlazi iz kuće kako ne bi sreo nikoga iz prošlog života. Treba priznati da se Polu i nije izlazilo niti je želeo da se druži sa nekim. Duševni umor, praznina i beskrajna tuga su ga preplavljale u talasima, a najgore je bilo ujutru. Bez ukusa i bez apetita je žvakao nekakvu hranu. Besciljno je hodao po kući, kao zombi. Tupo je gledao televizor. Trudio se iz sve snage da ne razmišlja o narkoticima, ali nije mogao da misli ni na šta drugo. Tada je on znao da je heroin jedini lek od depresije…

Šest mučnih meseci kasnije Pol je došao do zaključka da je njegov život besmislen, čak štetan i za njega samog i za one koji ga okružuju. Zaključao se u kupatilu i isekao vene. Kada su provalili vrata i pomogli mu, on je bio ravnodušan. Posle toga je mama počela da zaboravlja da mu daje blokator i uskoro je kupio heroin.

Posle toga je bilo još par pokušaja da se izleči od droge u bolnicama i rehabovima. Pokušao je da se i sam skine sa heroina, ali je apstinencija uvek postajala mučna kazna koja mu je davala prazninu i bespomoćnu tugu. Svakog puta je depresija dovodila do recidiva.

Posle još jednog detoksa u nizu i ugradnje impanta Naltrexona je Pol došao na program INFOTURN. Bilo je jasno da je bez lečenja depresije osuđen na ponovni krug: heroin – bolnica – heroin. Srećom, pravilno izabrani lekovi i holitička terapija su mu omogućili da povrati i održi dobro raspoloženje. Najvažnije je da je Pol uvideo da heroin nije jedino sredstvo koje pomaže kod depresije.

Leave a Comment more...

Narkomanija, simptomi i posledice

Posted by naltrexone in May 03, 2010, under Zdravlje

Narkomanija i posledice

Česte komplikacije su plućne bolesti; upala pluća, plućni apsces, plućna embolija, zatim bolesti jetre; virusni hepatitis A, B, C, ; osteomelitis (zbog širenja infekcije krvlju iz nesterilnih injekcija), imunološke; povišena antitela IgM, IgG (nepoznatog razloga) i neurološke; anoksija mozga (nestanak kiseonika) i komplikacije kome. Nesterilne igle koje narkomani često koriste stalan su izvor zaraze i infekcija koje usled načina života i nelečenja često dovode do teških komplikacija i životnom ugroženošću. Trudnice zavisne od heroina, kao i one koje uzimaju metadon (supstitutivna terapija) prenose tu zavisnost i na dete, jer heroin i metadon slobodno prolaze kroz placentu.

Kliknite ovde i postavite pitanja na koje tražite pouzdan odgovor.

Simptomi heroinske i opijatske narkomanije

1. Manje doze opijatske supstance izazivaju euforiju, povišeno i dobrodušno raspoloženje, zadovoljenost. druželjubivost, hrabrost, osećaj herozima. Mimika je izražajnija i gestikulacija življa. Najkarakterističniji simptom zloupotrebe opijata (heroina, morfijuma) su sužene zenice i bledoća kože. Takođe je obično prisutno otežano disanje i snižena telesna temperatura.

2. Veće doze izazivaju pospanost, usporenost, opuštenost, smirenost.

3. Predoziranje karakteriše suženje zenica, nizak krvni pritisak (hipotenzija), spazam sistema za varenje i žuči, snižena telesna temperatura, vlažna i lepljiva koža, teško disanje, gubitak svesti, koma, smrt od paralize koja može nastupiti momentalno ili posle nekoliko časova.

Promena ličnosti kao posledica konzumiranja opijata

Nagla promena karaktera i ponašanja, čovek postaje zatvoren, manje se druži sa starim (zdravim) drugovima, pojavljuju se novi, sumnjivi drugovi koje on krije kao i mesta gde se sa njima sreće. Postaje neodgovoran prema obavezama, beži sa časova ili predavanja, vraća se kući kasnije nego obično. Sve više laže, lukavi, nestaju ranije osobine savesti, morala, saosećanja. Zatvara se u kupatilu ili svojoj sobi krijući se od bliskih ljudi, kradom i šapatom razgovara sa nekim telefonom. Naborajni znakovi ponašanja i karaktera su mnogo važniji od simptoma opijenosti zato što se u takvom stanju krije od ljudi, naročitoh njemu bliskih i često uspeva i po nekoliko godina da sakrije zloupotrebu heroina i drugih opijata. Ponekad čak ni specijalisti ne mogu uvek primetiti narkotičku opijenost bez specijalnih testova. Najsigurnije sredstvo za dijagnostiku je imunohroni urinotest koji može uraditi svako.

Opasnosti od heroina i drugih opijata:

- Iznenadna smrt od predoziranja
- Infekcija virusom hepatitisa c, b i HIV-a
- Prinudni kriminalni način života usled čega su zatvro, tuče, ubistva neizbežni
- Destruktivni uticaj na potomstvo usled toksičkog dejstva narkotika

Simptomi kokainske i amfetaminske narkomanije (zavisnost od stimulatora)

Psihički simptomi upotrebe kokaina i drugih amfetamina
- Emocionalni uspon, euforija
- Osećaj priliva energije
- Pojačanje umne aktivnosti
- Dugi periodi nespavanja
- Sniženje potrebe za spavanjem
- Snižen apetit
- Povećanje fizičke izdržljivosti

Fizički simptomi upotrebe kokaina i drugih amfetamina
- Ubrzani puls, tahikardija
- Učestalo disanje
- Suženje krvnih sudova
- Povišen krvni pritisak
- Povišena telesna temperatura
- Znojenje
- Proširene zenice

Prvo vreme zloupotreba kokaina i amfetamina se nikako ne manifestuje. Međutim, sa daljom upotrebom narkotika se javljaju očigledni simptomi: gubitak na težini, neuredan spoljašnji izgled, crvenilo na koži, hronična kijavica, česte respiratorne infekcije. Nalazeći se pod dejstvom kokaina, čovek može biti budan nekoliko sati, a zatim spavati duži vremenski period.

Psihološki simptomi mogu biti gubitak interesa za druženjem, ranijim interesovanjima ili bilo kojoj drugoj aktivnosti, problemi kod kuće, u školi i na poslu. Narastajuća psihoza se može manifestovati ponavljanju konvulzivnih pokreta, kao što su rad prstiju ili igra sa kosom. U slučaju ozbiljnog predoziranja su karakteristične proširene zenice, tahikardija, znojenje, hipertenzija. Kokain i amfetamini mogu izazvati slušne halucinacije (čovek “čuje glasove“) i tešku depresiju kao i nagle promene raspoloženja. Učestali su nastupi netrpeljivosti i agresivnosti, nervoze i nenormalne ljutnje.

Simptomi kanabioidne narkomanija (yavisnost od marihuane)

Fizički simptomi upotrebe marihuane:
• «Otežana» ili kompulsivna ishrana (marihuana narušava kiselinu želuca)
• Upaljene i crvene oči (čoveku može biti teško držati otvorene oči)
• Suva usta
• Usporenost, lenjost i otežalost ektremiteta
• Specifičan telesni miris
• Ubrzani puls i pojačano lupanje srca
• Povećan krvni pritisak
• Poremećena motorika
• Promenljiva telesna temperatura
• Glavobolja i vrtoglavica
• Mučnina
• Osećaj gladi

Psihički simptomi upotrebe marihuane:
• Nekontrolisani smeh
• Zaboravnost i povremeni gubitak pamćenja
• Napadi paranoje (pri ozbiljnoj intoksikaciji)
• Halucinacije
• Otupljenost, besciljnost
• Opuštenost
• Narušenje koncentracije, sposobnosti upravljanja motornim vozilom
• Ubrzan govor, neuzdržljiva pričljivost
• Euforija, osećaj blagostanja
• Bezbrižnost koju smenjuje uznemirenost i strah
• Iskrivljen osećaj za vreme i prostor
• Izoštreno čulo vida, sluha i mirisa
• Sniženje praga bola
• Psihoza (pri većim dozama)
• Pojačano čulo dodira

• Izrazite promene u raspoloženju i ponašanju dok se čovek nalazi pod uticajem

Ljudi koji konzumiraju marihuanu mogu nositi sa sobom i često koristiti kapi za oči, parfem, žvake, trudeći se da sakriju tragove upotrebe.

Rizici i posledice konzumiranja marihuane
• Mozak – marihuana utiče na kognitivne sposobnosti, sposobnost razumevanja, apstraktnog mišljenja, učenja i kratkoročno pamćenje.U zavisnosti od koncentracije i jačine nervnog sistema konzumenta, marihuana može izazvati paniku, nemir i toksičnu psihozu. Dugoročna zloupotreba može dovesti do trajnih promena.
• Pluća – pušenje marihuane izaziva iste štetne efekte kao i cigarete: bronhitis, rak pluća, problem sa sinusima itd. samo u mnogo većoj meri izaziva oboljenja gornjih disajnih puteva i oticanja.
• Srce- zloupotreba marihuane uzrokuje lupanje srca, ubrzani puls i povišen krvni pritisak.
• Reproduktivni sistem kod muškaraca- zloupotreba marihuane umanjuje količinu testosterona (muškog hormona), izazivajući postepenu pojavu impotencije i narušavanja polnih funkcija. Sem toga postoji opasnost od muške neplodnosti.
• Reproduktivni sistem kod žena – kanabinoidi toksično delouju na jajne ćelije, remete fiziološku regulaciju ženske reproduktivne sfere. U trudnoći truju plod i dete ima veliki rizik rođenja sa “fetalnim sindromom marihuane”, mala težina, encefelopatija, smanjen imunitet.
• Motorne funkcije – pušenje marihuane narušava koncentraciju i povećava vreme reakcije. Narušena je reakcija na svetlost i zvuk, pogoršava se sposobnost obavljanja operativnih radnji i stepen prihvatanja. Javlja se velika potreba za kretanjem, hodanjem, razgovaranjem, karakteristicne su neobične poze za vreme mirovanja.
• Druge oblasti – socijalna izolacija, prelaz na teže narkotike, kriminal.

1 Comment more...

Narkoman sam, tim se dičim – narkomanske igre

Posted by naltrexone in Apr 13, 2010, under Uncategorized

cocaineOsobe koje uzimaju droge se u odnosu na sopstveni stav prema uzimanju droga mogu podeliti na dve grupe: na one koji su ambivalentni (koji su u unutrašnjem konfliktu između dela sebe koji želi da se drogira i dela sebe koji smatra da to nije baš u redu) i na one koji smatraju da je sasvim u redu to što se drogiraju. Stručni izraz za prvi slučaj je ego-distono drogiranje (osoba se drogira, ali smatra da to nije dobro, da je to problem i da bi jednog dana trebalo da prestane), a za drugi je ego-sintono drogiranje (osoba je uverena da je drogiranje potpuno ispravno i u tome ne vidi nikakav problem).

Zbog toga osobe koje se ego-sintono drogiraju nazivamo ponosni narkomani. Ponosni narkomani se, opet, mogu podeliti u dve kategorije. U jednoj su oni koji javno izražavaju i pokazuju svoj ponos na to što se drogiraju tako da ih zovemo otvoreno ponosni narkomani, a u drugoj su oni koji su ponosni na svoje drogiranje samo onda kada su među svojim, proverenim ljudima, skrivajući svoje drogiranje od javnosti i od autoriteta, pa ih zovemo tajno ponosni narkomani.

Dok otvoreno ponosni narkomani stavljaju svoje opredeljenje u svoju personu, u svoje javno „ja“, u izlog svoje ličnosti, tako da ih često možemo prepoznati na ulici samo na osnovu izgleda, tajno ponosni narkomani se trude da iz svoje persone uklone svaki nagoveštaj toga da se drogiraju kako ih niko ne bi povezao s uzimanjem droga i kako bi izbegli eventualne probleme koje bi zbog saznanja da se drogiraju mogli imati sa svojom okolinom.

Otvoreno ponosni narkomani ulaze u društvenu ulogu uzimaoca droga i često se ponašaju kao javne ličnosti, kao neko ko je socijalno veoma važan i značajan upravo zbog toga što se drogira. To su osobe koje su se poistovetile s narkomanskim identitetom i društvenom ulogom narkomana. Cela njihova pojava je poruka koja bi mogla glasiti: „Ja se drogiram, pa šta? Drogiranje je super!” Neki od ovih narkomana su pravi ideolozi drogiranja: studiraju knjige, čitaju članke i pretražuju Internet, tako da imaju mnogo informacija o ovoj pojavi.

Na osnovu toga oni razvijaju čitavu malu liberalnu filozofiju kojom opravdavaju ovakav način života, ističu da je drogiranje izbor na koji svako ima pravo, dokazuju da oni koji se ne drogiraju nisu ništa bolji od njih, da se ljudi ne drogiraju samo zato što se boje i zato što ne znaju kako je to super, kako treba legalizovati neke ili sve droge i slično. Kada je to spojeno s rečitošću, inteligencijom i prijatnim izgledom, ovi ljudi postaju pravi politički aktivisti, moćni ubeđivači, provokatori i propagatori narkomanske ideologije. U tom smislu su oni socijalno štetni jer deluju prozelitistički, nagovarajući i navodeći druge da se drogiraju. Drugim rečima, oni su moćni igrači igre”navlačenje”.

Tajno ponosni narkomani deluju na sličan način kao i otvoreno ponosni narkomani, ali u ograničenom socijalnom okruženju. Ovakva osoba će u novom društvu, tek kada dobro ispita teren i upozna ljude, predstaviti sebe kao nekoga ko se drogira i, eventualno, pozvati druge da probaju i da joj se pridruže u drogiranju.

Savremene urbane supkulture mladih se organizuju oko nekoliko određenih ideja i vrednosti, što je praćeno nošenjem određene uniforme (imidža), slušanjem određene vrste muzike i, ne tako retko, uzimanjem određene vrste droge. Ova „plemena” mladih često ispoljavaju prezir prema drugim supkulturama mladih s kojima koegzistiraju. Preziru se tuđe vrednosti, imidž i stil, muzika koja se sluša, pa i droge koje se koriste.

U tom smislu se može doživeti da ponosni pripadnik jedne supkulture, koji je istovremeno i ponosni konzument jedne droge, tokom igranja svoje varijante igre “drogiran i ponosan”, s iznenađujuće snažnim prezirom govori o drogama koje on ne koristi i o ljudima koji ih koriste („pravim narkomanima”), a sve s ciljem isticanja uporednih prednosti „svoje” droge i njene neškodljivosti. Često je u ovim izjavama argument da izabrana droga „ne izaziva fizičku zavisnost” i da, prema tome, i „ne može biti prava droga”.

Glavna igra ponosnih narkomana, bilo javnih bilo tajnih, je igra “drogiran i ponosan”. Ova igra je prvenstveno spoljašnja, ali se igra i u unutrašnjem socijalnom polju. Cilj igrača ove igre je da dokaže da je stav prema drogama lakmus-papir za identifikaciju tipova ljudi. Pretpostavka od koje se polazi u igri “drogiran i ponosan” je da svi ljudi koji su OK moraju, po definiciji, imati pozitivno mišljenje o drogama. Prema tome, samo oni ljudi koji ili nisu OK po svojoj prirodi ili koji o drogama nisu informisani na pravi način, mogu imati loše mišljenje o drogama. Zbog toga je cilj dokazati da osoba koja ima negativan stav o drogama – ili nema blage veze o tome ili je kao osoba totalni idiot. U tom smislu, igra “drogiran i ponosan” je provokacija koja traži i izaziva Progonioca.

Igru »”drogiran i ponosan” uvek startuje ponosni uzimalac droga u ulozi Provokatora, početnim potezom koji zovemo bacanje udice, koji sadrži direktnu ili indirektnu poruku: „Droga (drogiranje, efekat droge) je nešto super!”. Kada je početni potez verbalan, osoba može „slučajno” otkriti detalj iz svog života: „A u Maroku smo stalno bili naduvani” – što ima posebnu težinu intimizirajuće transakcije jer se otkrivanjem svoje „tajne” odnos s drugim definiše kao blizak, poverljiv i prisan – ili se veoma pozitivno govori o trećim osobama za koje se zna da uzimaju droge, ili, pak, uopšteno o samoj pojavi. U svim ovim slučajevima osoba ili pokušava da napravi kontakt preko droga ili skreće razgovor na temu droga.

Osobe koje igraju “drogiran i ponosan” smatraju da više vrede samim tim što uzimaju neke droge (igra »”da, tačno je – ja se drogiram”). Zbog toga one tokom samopredstavljanja i ističu droge u prvi plan. Veoma sličan mehanizam primećujemo kod jedne kategorije fudbalskih navijača. Na primer, osoba koja navija za “Crvenu zvezdu” smatra da samim tim vredi više od onih koji navijaju za “Partizan” ili neke druge klubove. Zbog toga ona u svim prilikama ponosno nosi svoj crveno-beli šal, stavljajući svima na znanje svoje opredeljenje i očekujući od drugih neku reakciju.

Na ovu provokaciju drugi mogu reagovati na tri načina: pozitivno, negativno ili ravnodušno, u zavisnosti od toga da li su simpatizeri, protivnici ili su nezainteresovani. Na sličan način, osoba koja se predstavila kao ponosni uzimalac droga očekuje simpatizere ili protivnike. Ravnodušni joj najmanje odgovaraju jer nisu zainteresovani za tu vrstu razmene.

Sutra: Naduvati se i provocirati

Knjiga dr ZORANA MILIVOJEVIĆA „Igre koje igraju narkomani“.
//
//

1 Comment more...

CRACK I KOKAIN

Posted by naltrexone in Apr 13, 2010, under Zdravlje

Kokain je veoma adiktivna droga. Kada jednom uzme kokain individua ne može predvideti da li æe nastaviti da uzima drogu ili ne.
Osnovni naèini unošenja kokaina u organizam su: ušmrkavanje, putem injekcije i pušenje. Ušmrkavanjem se kokainski prah udiše kroz nos, gde se apsorbuje u krvotok kroz nazalno tkivo. Injekcijom se droga, pomoæu igle, direktno unosi u krvotok. Pušenjem se kokainska para ili dim udiše u pluæa, gde je apsorpcija u krvotok jednako brza kao i kod injekcije.
‘Crack’ je ulièno ime za free base (slobodnu bazu) koja se koristi za pušenje, a dobija se iz kokain hidroklorida. To se radi tako što se kokain pomeša sa sodom bikarbonom i vodom, a zatim zagreje da bi se odstranio hidrohlorid i na taj naèin se proizvodi kokain za pušenje. Termin ‘crack’ se koristi zbog zvuka pucketanja koji se javlja kada se ta mešavina puši, odnosno kada se zagreje, a to se dešava zbog prisustva sode bikarbone.
Zloupotreba kokaina je jednako opasna bilo da se uzima ušmrkavanjem, injekcijom ili pušenjem. Izgleda da do kompulzivne upotrebe kokaina brže dolazi ako se ova supstanca puši, nego kad se ušmrkava. Pušenjem, veoma visoke doze kokaina brzo dopiru do mozga i stvaraju jako i trenutno uzbuðenje. Korisnik koji drogu unosi iglom je izložen riziku da se zarazi HIV virusom, ako deli iglu ili ostali pribor.

ZDRAVSTVENE TEŠKOCE

Kokain je jak stimulant centralnog nervnog sistema i on onemoguæava proces reapsorpcije dopamina, hemijskog prenosioca signala kojima se reguliše oseæaj uživanja i kretanja. Dopamin predstavlja deo sistema za nagraðivanje koga mozak otpušta i pri tom doprinosi stvaranju uzbuðenja koje je karakteristèno za konzumiranje kokaina.
Efekti kokaina koji se ogledaju kroz telesne promene ukljuèuju sužene periferne krvne sudove, proširene zenice, povišenu temperaturu i krvni pritisak i ubrzano kucanje srca. Trajanje poèetnih euforiènih efekata kokaina, što ukljuèuje hiper-stimulaciju, smanjen umor i bistrinu uma, zavisi od naèina unošenja droge. Što je brža apsorpcija, to je kraæe trajanje uzbuðenja. Uzbuðenje nakon ušmrkavanja može trajati 15 do 30 minuta, dok nakon pušenja može trajati 5 do 10 minuta. Poveæana upotreba može smanjiti period stimulacije.
Neki korisnici spominju oseæanja nemira, razdražljivosti i anksioznosti. Može, takoðe, da se razvije tolerancija, pa mnogi zavisnici govore da nastoje da ostvare jednako zadovoljstvo kao nakon prvog uzimanja, ali u tome ne uspevaju. Nauèno je dokazano da neuropsihološke promene koje izaziva kokain utièu da individua nastavlja da uzima drogu, uprkos štetnim psihièkim i socijalnim posledicama. U retkim sluèajevima, može doæi do iznenadne smrti nakon prvog uzimanja kokaina. Ipak, ne zna se kod koga postoji sklonost za iznenadnu smrt.
Visoke doze kokaina i/ili produžena upotreba mogu da izazovu paranoju. Pušenje crack kokaina može da stvori agresivno paranoidno ponašanje kod korisnika. Kada zavisnici prestanu da uzimaju kokain, oni najèešæe postaju depresivni. Stoga može doæi do nastavljanja upotrebe kokaina kako bi se prevazišla depresija. Produženo ušmrkavanje kokaina može dovesti do èira na sluzokoži nosa i do ošteæenja nazalnog septuma u tolikoj meri da može doæi do njegovog kolapsa. Smrti povezane sa zloupotrebom kokaina najèešæe nastaju usled zastoja srca ili napada koje prati prestanak disanja.

DODATNA OPASNOST: COCAETHYLENE

Kada ljudi mešaju kokain i alkohol, oni neznajuæi prave kompleksan hemijski eksperiment unutar svog tela. Istraživanja koje je sprovela NIDA (National Institute on Drug Abuse) su pokazala da ljudska jetra kombinuje alkohol i kokain i stvara treæu supstancu cocaethylene, koja intenzivira euforiène efekte kokaina,dok se javlja poveæan rizik od iznenadne smrti.

LEÈENJE

Veoma rasprostranjena zloupotreba kokaina je podstakla razvoj programa za lecenje zloupotrebe ovog tipa droge.
Prioritet u istražvanju jeste pronalazak medikamenta koji bi blokirao ili veoma smanjio efekte kokaina, i koji bi se koristio u leèenju. Istraživaèi takoðe nastoje da otkriju lek koji bi pomogao da se prevaziðe jaka žudnja za drogom kod ljudi koji se odvikavaju od kokaina. Trenutno se ispituje efikasnost i bezbednost korišæenja nekih lekova za leèenje kokainske zavisnosti.
Zajedno sa terapijom medikamentima koriste se bihejvioralne terapije, posebno kognitivno bihejvioralna terapija, koja može biti veoma efikasna kod leèenja pacijenata koji zloupotrebljavaju kokain. Obezbeðivanje optimalne kombinacije razlièitih tretmana za svakog pojedinaènog pacijenta je od velikog znaèaja za krajnji ishod leèenja.

8 Comments more...

KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST

Posted by naltrexone in Apr 13, 2010, under Uncategorized


…Roditelji se cesto pitaju kako prepoznati da njihovo dete uzima droge i što uèiniti kad se takav problem pojavi. Znakovi koji upozoravaju da se s detetom nešto dogaða su:

Promene u ponašanju:- izražena sklonost laganju, varanju, kradji, problemi s policijom;- napuštanje starih prijatelja, izbegavanje prièanja o novim;- posedovanje veæe kolièine novca;- èesta i bezrazložna ljutnja, nasilnièko ponašanje, razdražljivost i tajnovitost;- ljutnja i izbegavanje razgovora o drogama;- smanjena motivacija, nedostatak energije i samodiscipline, nizak stepen samopouzdanja;- smanjeno zanimanje za ranije aktivnosti i hobije. Opadanje školskog uspeha:- sve slabije školske ocene;- èesti neopradvani izostanci, lenjost. Znakovi telesnog propadanja:- teškoæe u pamæenju i koncentraciji;- slaba koordinacija pokreta, nepovezan, nejasan govor;- nezdrav izgled;- zapuštanje liène higijene;- zakrvavljene oèi, izrazito proširene ili sužene zenice;- poremeæaj ritma spavanja i prehrane;- gubitak telesne težine;- umor ili hiperaktivnost. Oèigledni znakovi zloupotrebe droga:- posedovanje pribora kao što su lule, cigaretni papir, ampule i male boèice, kapljice za oèi, špricevi, igle, nagorele kašike ili èepovi boca, vatice i sl.- posedovanje droga: razlièitih vrsta tableta, beli ,smeði prah, suvo lišæe, semenke, nepoznate biljke u cvetnjacima, perforisani komadiæi papira s crtežima, boce alkoholnih piæa, ili plin za upaljaèe koji brzo nestaje. Pronalaženje droga ili predmeta za upotrebu droge svakako treba shvatiti kao ozbiljan znak. Drugi nabrojeni znakovi nisu specifièni i ukazuju pre svega na to da se s detetom nešto dogaða. Promena frizure, naèina odevanja, govora i ponašanja ili raspoloženja, normalna je za adolescentsku dob. Katkad je teško razlikovati normalne i oèekivane promene ponašanja adolescenata od onih koje su posledica zloupotrebe alkohola i ostalih droga. Ljutnja, promene raspoloženja, gubitak interesa mogu ukazivati i na postojanje drugih problema, kao što je depresija. U svakom sluèaju, ako su promene izrazite i dugotrajne, zahtevaju pažljivije promatranje.Roditelji èesto pitaju može li se i kako utvrditi postojanje neke supstance u telu. Najjednostvnije je uèiniti analizu urina i utvrditi postoje li tragovi droge u njemu, a to se može uèiniti u laboratoriju ili kod kuæe, pomoæu trakica ili ploèica koje se nabavljaju u apoteci. Tako se može smanjiti sumnja, ali pritom treba biti oprezan. Pre svega, nikako ne treba terati dete na testiranje urina. Ono to može doživeti kao poniženje i tako æe se zatvoriti svaka daljnja moguænost komunikacije. Kod testova uèinjenih kod kuæe takoðe treba biti oprezan i imati na umu da oni nisu potpuno sigurni i da postoji moguænost lažno pozitivnih nalaza. Svaki tako dobijen pozitivan nalaz trebalo bi dodatno proveriti u laboratoriji. U svakom sluèaju, o primeni testova urina najbolje je posavetovati se sa struènjacima koji se bave problemom ovisnosti. Kako voditi poverljiv razgovor Nikada ne poèinjite razgovor i ne ulazite u sukob s detetom dok je pod uticajem alkohola ili neke druge droge Prièekajte da se otrezni i tada svoje sumnje iznesite smireno i objektivno To nije lako, zato prihvatite pomoæ drugih èlanova porodice ako je potrebno …

var gaJsHost = ((“https:” == document.location.protocol) ? “https://ssl.” : “http://www.”);
document.write(unescape(“%3Cscript src=’” + gaJsHost + “google-analytics.com/ga.js’ type=’text/javascript’%3E%3C/script%3E”));

try {
var pageTracker = _gat._getTracker(“UA-16309044-1″);
pageTracker._trackPageview();
} catch(err) {}

Leave a Comment , , , more...

Statistika o narkomaniji u Srbiji

Posted by naltrexone in Mar 21, 2010, under Uncategorized

Zvanična statistika navodi da u Beogradu ima 7.000 narkomana, a veruje se da je ova brojka bar četiri puta veća. Za Srbiju se procenjuje da ima od 60.000 do 80.000 zavisnika, ali tu se ne ubrajaju takozvani spavači, povremeni uživaoci droga. Prema policijskim izvorima, u Srbiji operiše oko 70 narkobandi.

Leave a Comment , , , , , more...

Šta je to opijatska zavisnost?

Posted by naltrexone in Mar 11, 2010, under Uncategorized

Zavisnost od opijata se definiše kao snažan psihički nagon za uzimanjem opijata. Tolerancija se razvija tako da se doza mora sve više povećavati kako bi se postigao željeni početni efekat, a fizička zavisnost se sve više pojačava kako se doza povećava i što duže traje uzimanje. Tolerancija i fizička zavisnost razvijaju se vrlo brzo, a u slučaju uzdržavanja od uzimanja javlja se apstinencijski sindrom.

Kao simptomi zavisnosti mogu se javiti akutna intoksikacija (predoziranje) ili apstinencijski sindrom.

Akutna intoksikacija se odlikuje sniženom telesnom temperaturom, euforičnim ponašanjem, pospanošću, sniženim krvnim pritiskom, usporenim srčanim otkucajima, usporenim i plitkim disanjem, te crvenilom i svrabom kože.

Apstinencijski sindrom se karakteriše znakovima preterane aktivnosti srednjeg nervnog sistema. Težina stanja u apstinencijskom sindromu se pogoršava s količinom doze opijata koja se uzima i trajanjem uzimanja. Simptomi započinju najranije 4-6 sati od posljednje doze. Javlja se potreba za uzimanjem droge uz teskobu, ubrzano disanje, znojenje, suzenje, slinavljenje, zevanje. Mogu se javiti i drhtavica, naizmenični osećaj topline i hladnoće, trzanje i bol u mišićima, anoreksija.

Česte komplikacije su plućne bolesti; upala pluća, plućni apsces, plućna embolija, zatim bolesti jetre; virusni hepatitis A, B, C, ; osteomelitis (zbog širenja infekcije krvlju iz nesterilnih injekcija), imunološke; povišena antitela IgM, IgG (nepoznatog razloga) i neurološke; anoksija mozga (nestanak kiseonika) i komplikacije kome. Nesterilne igle koje narkomani često koriste stalan su izvor zaraze i infekcija koje usled načina života i nelečenja često dovode do teških komplikacija i životnom ugroženošću. Trudnice zavisne od heroina, kao i one koje uzimaju metadon (supstitutivna terapija) prenose tu zavisnost i na dete, jer heroin i metadon slobodno prolaze kroz placentu.

25 Comments , , , , , , , more...